Grafiti od mahovine: Novi hit ulične umetnosti

Grafiti su postali naša svakodnevnica. Od onih jednostavnih poruka ispisanih auto-lakom, do pravih umetničkih dela koje kreiraju, uglavnom javnosti nepoznati, “ulični umetnici“. Ono što je potpuno novo, a istovremeno se uklapa u trend zaštite životne sredine, o kojem se u svetu u poslednje vreme mnogo priča, jesu grafiti od mahovine.

Ono što vam je potrebno, ukoliko želite da napravite jedan ovakav grafit, jeste smesa koja se vrlo jednostavno pravi.

Recept za smesu:

3 šolje mahovine (oprane i očišćene od zemlje)

2 šolje jogurta

2 šolje vode ili piva

1/2 kašičice šećera

Sve ove sastojke smućkajte u nekom starom blenderu, zato što ga  verovatno nećete više koristiti za hranu.

Kada napravite smesu, na zidu koji odaberete za svoje umetničko delo, četkicom iscrtajte oblik ili napišite slova koja želite. Preporučujemo vam da se u odabiru lokacije držite svoje kuće ili zgrade, da ne bi došli u situaciju da vas neko tuži.

Pogledajte kako izgleda postupak pravljenja smese.

Izvor fotografija: http://www.boredpanda.com

Najlepše porodične fotografije životinja

Top 10 najboljih knjiga svih vremena

Izbor najboljih knjiga svih vremena je veoma nezahvalan i težak zadatak. Norton (Norton Antologies of English Literature) je ovaj zadatak preuzeo na sebe pitavši 125 najvećih pisaca današnjice da napišu koje su, po njihovom mišljenju, najbolje knjige ikada napisane. U nastavku teksta videćete 10 knjiga koje nose ovu laskavu titulu.10. “Midlmarč“, Džordž Eliot (George Eliot)

Po mišljenju mnogih pisaca, ovaj roman je jedan od najvažnijih knjiga koje pripadaju viktorijanskoj eri. Napisao ga je Džordž Eliot, pseudonim Meri En Evans (Mary Anne Evans), i prvi put je objavljen 1871. godine. Radnja se dešava 1830. godine u izmišljenom gradu Midlmarču u Engleskoj.

9. “Priče”, Anton Pavlovič Čehov (Антон Павлович Чехов)

Anton Čehov je ruski dramaturg i pisac kratkih priča, rođen u Taganrogu 29. januara 1860. godine. Njegova svojstvenost se sastoji u tehnici “toka svesti”, koju je kasnije negovala Virdžinija Vulf (Virginia Wolf) i ostali modernisti odričući se tradicionalnih struktura priče.

8. “U traganju za izgubljenim vremenom“, Marsel Prust (Marcel Proust)

Komentari osmog mesta ove top liste bili su različiti. Neki je smatraju remek-delom, dok neki ističu u prvi plan sporost radnje i to da je teška za čitanje. Ovo je Prustov naipoznatiji roman, koji je prepoznatljiv po svojoj dužini i pojmu sećanja, čiji primer može biti deo gde je veoma detaljno opisao kako jede kolač pod nazivom Мadeleine.

Izbor ove knjige za jednu od najboljih svih vremena izazvala je debate među čitaocima

7. “Veliki Gatsbi“, F. Skot Ficdžerald (F. Scott Fitzgerald)

Radnja ove knjige se vrti oko bogatog čoveka čiji je život ispunjen tajnama. Ovo je ujedno jedno od najboljih Ficdžeraldovih dela.

6. “Hamlet“, Vilijem Šekspir (William Shakespeare)

Nije iznenađenje što je ova knjiga na listi deset najboljih svih vremena. Svima је dobro poznata tragedija objavljena između 1599. i 1601. godine. Radnja se dešava u Danskoj, a govori o želji mladog princa da se osveti ujaku zbog očeve smrti.

5. “Avanture Haklberi Fina“, Mark Tven (Mark Twain)

“Avanture Haklberi Fina” je knjiga koja spada u najbolja dela američke književnosti i jedno od najboljih dela u kome se koristi lokalni govor. Roman je napisan u prvom licu i predstavlja pravo osveženje za listu kao jedina knjiga napisana za omladinu koja se našla među deset najboljih svih vremena.

Knjiga koja se u mnogo čemu izdvaja od ostalih na listi

4. “Lolita“, Vladimir Nabokov (Vladimir Nabokov)

“Lolita” je prvo napisana na engleskom jeziku i izdata 1955. godine u Parizu. Knjiga se izdvaja od drugih po originalnom stilu i kontroverznoj radnji u kojoj je glavni lik seksualno opsednut dvanaestogodišnjom Dolores Haze.

3. “Rat i Mir“, Lav Nikolajevič Tolstoj (Лев Николаевич Толстой)

Roman koji govori o ruskom društvu za vreme Napoleona prvi put je izdat 1865. godine u ruskom časopisu. Mnogi smatraju ovu knjigu jednom od najboljih svih vremena i zato se ona nalazi na trećem mestu ove rang liste.

2. “Gospođa Bovari“, Gustav Flober (Gustave Flaubert)

U vreme kada je izdat, ovaj roman je bio meta mnogobrojnih napada zbog eksplicitnih seksualnih scena koje se u njemu opisuju. Radnja se bavi lekarovom ženom, Emom Bovari, koja pokušava da preživi u provincijskom okruženju menjajući ljubavnike.

1. “Ana Karenjina”, Lav Nikolajevič Tolstoj

“Ana Karenjina” je smatrana za najbolje delo realizma, a sam Tolstoj je govorio da je to njegov prvi pravi roman. Dostojevski je svojevremeno proglasio ovaj roman pravim remek-delom.

Citati

Čuveni Davičo, Popa i Antić plagijatori?

Miloje Dončić: „Više volim pesnike koje sam voleo“

Da su dela velikana jugoslovenske književnosti, među kojima su Oskar Davičo, Miroslav Antić i Vasko Popa, zapravo plagijati otkriva i dokazuje pesnik Miloje Dončić iz Niša zbirkom “Resavski venac”.

U njoj se nalazi 31 “teški plagijat” potpisan imenima i prezimenima 30 pesnika. Ovi primeri su odabrani među 496 plagijata na taj način što je prednost, kaže Dončić, data najslavnijima i najnagrađivanijima.

Pored svakog plagijata, ili “suvog prepisa”, kako ga autor zbirke zove, objavljena je i pesma u originalu, sa podacima kada je objavljivana, pod kojim nazivom, u kojoj zbirci i koje godine.

Zbirku čine i fotokopije originala prevođenih pesama.

Prvi deo ove knjige obuhvata pesnike sa prostora bivše Jugoslavije. To su pesnici svih književnosti na nekoliko jezika, svrstani po hronološkom redu, rođeni od 1900. do 1939. godine, počev od Vjekoslava Majera do Rahmana Dedaja – piše u predgovoru prvog dela “Resavskog venca”.

Svestan toga da će čitanje “Resavskog venca” mnogima biti razočaranje u omiljene pesnike i ideale o njima, Dončić kaže da se isto i njemu desilo, ali da je takva realnost.

Istraživanju sa ovom tematikom za koje je bilo potrebno čak 6 i po godina, Dončić se posvetio među prvima.

Prvi put je upaljena lampa u podrumu duhovnog zla, čija su ulazna vrata i dan-danas pod zaštitom državnih institucija – kaže Dončić u predgovoru zbirke.

Da bi pokazao da su i neka od dela koja su kao primer najreprezentativnijih bila deo lektira i školskih udžbenika, obradio je 248 prevoda zbirki pesama, 982 broja književnih časopisa, 118 antologija, 151 zbornik radova, 1.263 nedeljnika, dnevnih novina i biltena, što ukupno iznosi 9.588 obrađenih pesama.

U nabavljanju materijala i njihovoj obradi pomogli su mu profesori i asistenti sa 4 srpska univerziteta, bivši i sadašnji profesori Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Filozofskog fakulteta u Podgorici, penzionisani profesori Katedre svetske književnosti u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju i književni kritičari.

Pomoć je imao i od porodica autora originalnih pesama.

“Bosonoga pesma” Mike Antića je čist plagijat. On sam je u 3 različite zbirke objavio sa 3 različita naziva. Original je delo prvenstveno proznog pisca Dragiše Vasića, a tu pesmu mi je poslala njegova ćerka koja ima 93 godine – kaže Dončić.

Objašnjava da su neki književnici prevodili strane pesnike i potpisivali ih svojim imenima. To je zaključio na osnovu istražene građe 74 prevodioca sa 27 jezika i obrađenog materijala iz 17 zemalja sa 13 jezika.

Objašnjavajući kako je plagiranje u tolikoj meri bilo moguće, Dončić kaže da “za duhovnim kriminalom nije bilo ni potere, ni osude.” Ne misli da je književno vrednovanje bolje ni danas.

Sistem književnog vrednovanja, koji je Komunistička partija tadašnje Jugoslavije postavila, nije se mnogo promenio do današnjih dana osim što je razlika u načinu kontrolisanja. Sada se ide preko malih klanovskih izvršnih odbora podeljenih u nekoliko grupa koji određuju gotovo sve značajne književne nagrade u Srbiji – smatra Dončić.

Za narednu godinu najavljuje drugi deo “Resavskog venca” koji će obuhvatiti pesnike rođene od 1940. do 1980. godine.

Mika „kopirao“ pesmu Dragiše Vasića iz 1928. godine

Neobične činjenice o Nikoli Tesli

Nikola Tesla je verovatno najpoznatiji po svojim pionirskim istraživanjima na polju elektriciteta i robotike kao i po brojnim izumima. Međutim, poznat je i po neobičnim opsesijama i ponekad, bizarnom ponašanju.

Genije s opsesivno-kompulsivnim ponašanjem?

Pogledajte neke od najčudnijih činjenica u vezi sa Nikolom Teslom:

1. Tesla je imao opsesiju u vezi sa brojem 3: Tesla je bio apsolutno fiksiran na broj tri. Prao je svoje ruke tri puta zaredom, a morao je i da obiđe zgradu tri puta pre nego što bi ušao u nju. Ova opsesija možda je bila manifestacija opsesivno kompulsivnog poremećaja.

2. Mrzeo je bisere: Poznati naučnik nije mogao da podnese bisere. Zapravo, toliko je mrzeo bisere da je odbijao da priča sa ženama koje su ih nosile. Niko nije siguran zašto, iako je i ovo moglo da bude dokaz opsesivno kompulsivnog ponašanja.

3. Živeo je u celibatu: Bračni život nije bio za Teslu, koji je jednom prilikom izjavio: „Ne verujem da možete da imenujete puno velikih izuma oženjenih muškaraca“. On je, navodno, mislio da bi seks negativno uticao na njegov naučni rad.

4. Stanovao je u hotelskoj sobi: Tesla je proveo mnogo godina u Njujorku, a svoju poslednju deceniju proveo je živeći u sobi hotela Njujorker. Živeo je u sobi 3327, dvosobnom apartmanu na trideset trećem spratu (opet taj trojka).

5. Golubovi su mu bili neobično dragi: Mnogi hrane golubove u parku, ali Tesli to nije bilo dovoljno. Imao je naviku da bolesne golubove donosi u svoj apartman. Međutim, jedan golub mu je zapravo ukrao srce, kako je napisao: „Voleo sam tog goluba kao što muškarac voli ženu, i on je voleo mene. Dok god sam je imao, postojala je svrha u mom životu“.

6. Tvrdio je da je izmislio zrak smrti: Tesla je posedovao i nešto mračniju stranu – tvrdio je da je izmislio zrak smrti koji je mogao da šalje zrakove čestica kroz vazduh, toliko snažne da bi bili u stanju da unište flotu od 10.000 neprijateljskih aviona, na koje bi bili ispaljeni iz udaljenosti od 320 kilometara.

Vasko Popa

VASKO POPA
(Grebenac, 29.06.1922 — Beograd, 05.01.1991)

„Vasko Popa je rođen 1922. godine u Grebencu u Banatu. Studirao je u Beogradu i Bukureštu, a bio je i urednik izdavačkog preduzeća NOLIT. Umro je u Beogradu 1992. godine.“

Vasko Popa je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. To se dogodilo 1953. godine kada se pojavila Popina zbirka pesama Kora pesnička knjiga neobične sintakse, sadržine i forme. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja, koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike iideologije, pojava Kore delovala je kao radosno pesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobađanju od dogmi i recepata; porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena, jer njihov lenji duh nije bio spreman da zađe dublje od prvog nivoa razumevanja i tamo pronađe prava značenja i smislove. Tokovi poezije, međutim, neumitno su se kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. Poezija Vaska Pope, najavljena knjigom Kora, stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajući pesnički program iz Kore. Tako je Popa postao ne samo preteča moderne srpske poezije, nego i vodeća ličnost savremene srpske poezije, koja je obeležila epohu i odredila pravac daljeg razvoja poezije.

Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji, koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna. Na prvom mestu tu je poezija Momčila Nastasijevića koja je svojom jezgrovitošću i gnomičnošću sa jedne strane, i čvrstom oslonjenošću na jezik rodnoga tla, na drugoj strani, mogla da deluje podsticajno. Drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo prema kome je Popa bio vrlo selektivan: odbacio je nadrealističku bahatost izraza i forme, ali je prihvatio snoviđenja, iracionalno i humor. Treći inspirativni izvor je folklor čije će mu „od zlata jabuke“ postati uzori jezika i mišljenja, izvori folklornih i arhetipskih slika, fantastičnog i groteksnog sagledavanja sveta, predmetnosti i ljudske egzistencije.

Poezija Vaska Pope iznenađuje predmetnostima, pojavama i pojmovima ovoga sveta koji postaju pesnička tema i predmet pevanja.

Teskoban i monoton urbani život savremenog čoveka predočen je u ovoj poeziji posredstvom detalja koje taj čovek primećuje kao nešto što izmiče jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošću. Ali ti sitni i na oko nevažni detalji funkcionišu u ovoj poeziji kao simboli. Obične stvari, predmeti i pojave postaju poetski motivi koji će na simboličan način predočiti čovekovu situaciju i njegovu egzistenciju. Svet nije ništa nego Nepočin-polje — arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Otuda obilje apokaliptičkih, kosmoloških i metafizičkih vizija, koje će ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom:

Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Jezik je jednostavan, kolokvijalan, pun prozaizama i idiomatskih izraza. Izraz je eliptičan, jezgrovit, aforističan i gnomičan; njegovu poeziju odlikuje „leksičko bogatstvo i sintaksička strogost“ (M. Pavlović). Davno je rečeno da rečima treba da bude tesno a mislima prostrano. Kod Pope nema obilja reči ali ima bogatstva i svežine reči. Međutim, on tim prebogatim i izuzetno svežim rečima nije dopustio da se razbokore i razbaškare — stegnute su sintaksičkim redukcijama. Iz toga proističe značenjska nabreklost reči, bogata misaonost i asocijativnost. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju. Još jedna osobenost ove poezije: iako je izraz stegnut i eliptičan, on je vrlo muzikalan. To su kompozitori vrlo dobro osetili. Dušan Radić je komponovao muziku za tri ciklusa iz knjige Kora: Spisak, Predeli i Opsednuta vedrina.

Vasko Popa je vrlo plodan pesnik — objavio je osam knjiga pesama: Kora (1953), Nepočin-polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (T972), Kuća na sred druma (1975), Živo meso (1975), Vučja so (1975), Rez (1981). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka — antologija narodnih umotvorina (1958), Urnebesnik — antologija poetskog humora (1960) i Ponoćno sunce — antologija pesničkih snoviđenja (1962).

Srce Belutka

Igrаli se belutkom
Kаmen ko kаmen
Igrаo se s njimа ko dа srcа nemа
Nаljutili se nа belutаk
Rаzbili gа u trаvi
Ugledаli mu srce zbunjeni
Otvorili srce belutkа
U srcu zmijа
Zаspаlo klupče bez snovа
Probudili su zmiju
Zmijа je uvis šiknulа
Pobegli su dаleko
Gledаli su izdаlekа
Zmijа se oko vidikа obvilа
Ko jаje gа progutаlа
Vrаtili se nа mesto igre
Nigde zmije ni trаve ni pаrčаdi belutkа
Nigde ničeg dаleko u krugu
Zgledаli se osmehnuli
I nаmignuli jedni drugimа

Vasko Popa

Pepela

Jedni su noći drugi zvezde
Svаkа noć zаpаli svoju zvezdu
I igrа crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezdа ne izgori
Noći se zаtim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostаnu noći
Opet svаkа noć zаpаli svoju zvezdu
I igrа crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezdа ne izgori
Noć poslednjа bude i zvezdа i noć
Sаmа sebe zаpаli
Sаmа oko sebe crnu igru odigrа.

Vasko Popa

Da li mora tako?

Da li mora tako?Gledam,zapažam,a onda moram i da komentarišem.

Mnogo više se ulaže u fizički izgled nego u duhovni.Kad kažem duhovni,mislim na lepotu samog bića,na onu finoću,glamur iznutra.Dobro,ne volimo svi iste stvari,ali možemo da se potrudimo,da se „doteramo“ u intelektualnom pogledu.

Zašto čitati knjige,bolje je gledati neki Grand show,tu ima svašta da se vidi i nauči!

Zašto se fino izražavati,voditi računa o vokabularu,kad možeš sve to isto reći sa sočnim psovkama i uzrečicama!

Zašto ići u pozorište,kada možeš bolje da se provedeš u kafani,da se slikaš sto puta,a zatim sve to objaviš na

društvenim mrežama.Neka drugi vide kako se zabavljaš i provodiš!

Zašto učiti strane jezike,pa dovoljan je ovaj naš.Neka stranci uče srpski,pa nek vide kako je to!

Tako je to,živimo u nekom čudnom i izvrnutom svetu,svetu poremećenih vrednosti.